недеља, 02. октобар 2016.

Post-porođajni biseri :)

Iako imam nekoliko započetih postova, sinoćni san, u kome sam pokušavala da uspavam ćerkinu bebu lutku, inspirisao me je da ovo nedeljno popodne iskoristim za pisanje još jednog šaljivog posta :) Verujem da nema porodilje na kojoj umor i neprospavane noći nisu ostavile trag u vidu raznoraznih postupaka, potpuno neshvatljivih ostatku sveta.



1. Par dana nakon što sam se porodila, stavila sam ruke na stomak i čekala da osetim da se beba mrda.

2. Kada se probudim u pola noći uglavnom nisam znala gde mi je beba, pa sam je panično tražila po krevetu misleći da sam je ugušila ili zgnječila. Bila je u krevecu, gde sam je i ostavila, naravno.

3. Pokušavala sam da je uspavam, iako je nisam nahranila, i nikako mi nije bilo jasno zašto toliko plače i kako je moguće da je još gladna.

4. Bez kolica i bebe obično ne bih znala šta da radim sa rukama i nikako nisam mogla da sedim ili stojim mirno, pa se dešavalo da se ljuljam ili cupkam, kao da uspavljujem bebu.

5. Na pešačkom prelazu sam mahinalno skretala na deo za bicikliste i obavezno sam dok hodam izbegavala ivičnjake, kao da guram kolica.

6. Obratila sam se sopstvenom detetu sa "mac, mac"!

7. Potpuno neverovatno, ali kad, napokon, ugrabite 5min da se istuširate, čućete bebin plač čim odvrnete vodu. Naravno, kad zavrnete vodu više nećete čuti ništa, a ako istrčite iz kade da proverite šta se dešava - zatekli biste bebu kako spokojno spava u krevecu, baš onako kako ste je i ostavili.

8. Slično se dešavalo i tokom dana, kada beba spava u kolicima ili prenosivom krevecu. Iako je bila pored mene, meni se činilo da je čujem kako plače tamo negde u daljini, i odlazila bih do sobe da proverim.

2 коментара: