субота, 15. октобар 2016.

Dojenje - istine i zablude (moje iskustvo)

Moram da priznam da kada sam rodila prvu ćerku o dojenju nisam znala apsolutno ništa. Mislila sam da "sve to ide prirodno" i da će beba sama znati šta da radi. Jer, šta usotalom tu ima da se zna? Uzmem je u naručje, primaknem je sebi i ona sisa. Koliko sam samo bila u zabludi...


Još u porodilištu sam, po savetu jedne od sestara, kupila silikonske bradavice. Sada se pitam da li su mi uopšte i bile potrebne. I, ne samo što se pitam da li su mi bile potrebne, već mislim da su upravo one i bile jedan od problema. Ja nisam umela lepo da ih namestim, a beba nije umela lepo da ih uhvati, jer je imala skraćen frenulum. Na sve to, slušala sam razne savete i pokušavala da je "uobročim", i to tako što sam joj davala vodu (na flašicu), kada joj "nije vreme" da sisa. Da sam joj bar davala samo vodu... davala sam joj i vodu u kojoj su prokuvana zrnca kima, kupovni čaj za grčeve, ali i adaptirano mleko... i tako sam ušla u začarani krug. Što sam joj više adaptiranog mleka davala - manje je sisala. Što je manje sisala - davala sam joj više adaptiranog mleka. I vode i čaja, naravno. I dok je beba spavala, umesto da sisa, ja sam verovala da jednostavno nemam mleka. Čak sam išla toliko daleko, da sam mislila da je to nasledno. Kao da je u pitanju neka bolest. Kada na sve to dodamo umor i iscrpljenost, jasno je da nisam dugo mogla tako da izdržim. Prvo sam prestala da je dojim noću, da bih polako prestajala i danju...

U međuvremenu sam se malo više informisala, tako da sada ne slušam tuđe savete. Sada znam da mleka ima, da ono ne može da bude vodenasto ili nekvalitetno, da beba mora da sisa kada ona želi a ne kada ja mislim da je vreme, da nema potrebe da je nalivam vodom i čajem... naučila sam da klimam glavom i radim po svom, a mužu samo prosledim link ka nekom od tekstova koje je pisao neko mnogo stručniji od komšinice Mice. Danas bar ima dovoljno stručnih sajtova - bebac.comsuperbeba.comdojenje.roditelj.org... a gde su još i knjige i časopisi (koje možete slučajno da ostavite otvorene na određenoj strani, kako bi ih vaša mama ili svekrva pronašle). Nikad nije kasno da se nešto novo nauči :)

A o tome koliko sam tek zabluda imala o dojenju u javnosti ćemo nekom drugom prilikom :)

Нема коментара:

Постави коментар